Pri poseti (1956,1957.) Slovenackim alpima i usponu na Triglav, Prisojnik, Razor, Jalovec i ostalim vrhovima mladi karlovacki planinari dolaze u kontakt sa alpinistima Slovenije. Veoma su se zainteresovali za ovakav vid planinarstva, pa vec 1957. ucestvuju na letnjem alpinistickom tecaju u Sicevackoj klisuri. Tom prilikom staz alpinistickom pripravniku priznat je Brnic Marjanu, koji je ujedno i najmladji alpinista Vojvodine i Srbije. 1958. godine za alpinizam vlada daleko vece interesovanje, pa vec marta meseca zimski alpinisticki tecaj u Gozd Matuljku zavrsavaju Stevan Holovka, Radivoj Kovacevic i Fedeo Kolesar. U toku 1958 izvrsili su uspone na Kablaru, Vukanu, Kamniskim i Julijskim Alpima i 6 uspona u stenama Komilaru na Vitosi u Bugarskoj. Alpinisticki odsek Beograd u martu 1959. organizuje u Sloveniji na Bivaku IV tabor zimskog alpinizma na kome ucestvuje Radivoj Kovacevic. PSD Strazilovo organizuje pocetnicki alpinisticki sa instruktorima iz PSS. Teoretski deo odrzan je u Karlovcima, dok je praktican odrzan u stenama Kablara i Sicevacke klisure.Tecaj su uspesno zavrsili 16 clanova Strazilovakojima je priznato zvanje alpinisticki pripravnik, a to su: Vladimir Jovicic, Zdenko Valek, Josip Senk, Antonije Jovanovic, Ivan Gumhold, Zvanko Josipovic, Milan Latkovic, Vukica Knezevic, Josip Maturski, Sava Apatovic, Milan Petrovic, Zvonimirska Cvejic, Dragutin Benesek, Ljiljana Vukelic i Marija Josipovic. Za naprednije alpiniste PSS organizuje tecaj za usavrsavanje u Gornjaku. Instruktori su bili Stevan Holovka i Radivoj Kovacevic, dok od karlovcana ucestvuju: Sava Apatovic, Marija Brnic, Josip Maturski, Zdenko Valek, Marija Josipovic, Ljubica Brnic i Slavica Blazevic. I najzad alpinisticka sekcija zvanicno je formirana 16. juna 1959. U toku 1959. alpinisticka sekcija izvrsila je uspone na sledecim stenama: Nedzinat na Prokletijama, Dolkovoj Spici, Krizu, Stenaru, Skrlatici i to u zimskim uslovima, dok letnji na Severnoj steni Triglava, Mojstrovke, stenama Kablara, Sicevackoj klisuri i Gornjaka. Rad sekcije u narednim godima ide brzom uzlaznom linijom tako da su izvrsili niz znacajnih uspona (1960. uspon na Mont Blanc, 1960 zimski uspon na Triglav) a clanovi ovog sada vec alpinistickog odseka bili su nosioci kako vojvodjanskog tako i srbijanskog alpinizma. Drze alpinisticke tecajeve za vojvodjane najcesce u Kamniskim alpima, a nisu retki tecajevi za drustva iz Srbije (Pozarevac, ...).