Vrsacka transverzala je otvorena 08. oktobra 1976. godine. Od tada ju je obislo vise od 3000 planinara. Dugacka je oko 39 kilometara i ima
osam kontrolnih tacaka. Transverzalu odrzava PSD Vrsacka kula. Izrađeni su i transverzalni dnevnik i znacka. O izdatim znackama se vodi evidencija.
Trasa je u potpunosti oznacena planinarskom markacijom i slovom T. Za svaku kontrolnu tacku transverzale postoji pecat.
Kao najprakticnije resenje pokazalo se da se oni nalaze u nasem domu.
OVDE MOZETE POGLEDATI SPISAH ONIH KOJI SU DOSADA OBISLI FRUSKOGORSKU TRANSVERZALU
I KILOMETRAZU IZMEDJU KONTROLNIH TACAKA
Klikni na zeljenu kontrolnu tacku i dobices informaciju o toj kontrolnoj tacki.
KT 1 - SC MILENIUM
| KT 1 - SC MILENIJUM-110 mnv |
| |
Sportski centar Milenijum se nalazi u podnozju Vrsackih planina i predstavlja polaznu tacku transverzale. Otvoren je 2001. godine.
Od centra Milenijum ide se stepenicama do Crkvice (254 m/nv) u cijoj blizini se nalazi i crkva posvecena Sv. Teodoru, vrsackom vladiki koga su Turci zivog odrali.
Dalje se ide stazom kroz sumu sve do Kule.
Do KT 2 ima 3 km |
|
KT 2 - VRSACKA KULA
| KT 2 - VRSACKA KULA - 399 mnv |
| |
Ako je pak verovati tamo nekoj istoriji, Kulu su podigli Brankovici, najverovatnije despot Đurađ. Nakon pada Smedereva, on je sa svojom zenom Irinom -Jerinom dosao ovde i
dobro utvrdio vec postojeci letnjikovac. Od nekadasnjeg velikog utvrđenja sa dve kule, opasanog visokim kamenim zidom, ostala je samo jedna branic kula. Sazidana je od kamena
i visoka je oko 19 metara. Zidovi su debeli oko 2,5 m. Nekada je imala tri sprata i podrum. Danas su na njoj montirane metalne stepenice radi turista koji svakodnevno posecuju
ovo mesto. Sa Kule se pruza velicanstven pogled. Prema zapadu grad Vrsac lezi kao na dlanu. Na severozapadu je aerodrom i Pilotska akademija JAT-a. Na istoku su vrhovi
Vrsackih planina, a na jugoistoku se naziru visovi Karpata iznad Đerdapa. Na jugu je termoelektrana Kostolac, a na jugozapadu se nalazi Deliblatska pescara, specifican
geografski kompleks i jedno od najvecih pescanih prostranstava u Evropi. Od Kule trasa transverzale vodi preko Turske glave (402 m/nv), pored odmaralista Crveni krst, pa
sve do Đakovog vrha.
Do KT 3 ima 3 km |
|
KT 3 - DJAKOV VRH
| KT 3 - DJAKOV VRH - 449 mnv |
| |
Pogled na Đakov vrh je najlepsi sa juzne strane iz pravca nepreglednih plantaznih vinograda. Naziv je dobio u spomen na Dimitrija Đaka, jednog od vođa Kruscicke bune (1808.g.)
koji se jedno vreme tu krio sa svojom druzinom. Iduci glavnim putem preko Crkvice i Kule, na prevoju iza Turske glave, kada se prođe pored decijeg odmaralista Crveni krst,
dolazi se na raskrsce. Levo se ide prema Prevali i Širokom bilu a desno prema odmaralistu ''Supovo odmaraliste''. Odatle pesacka staza vodi na Đakov vrh. Sam vrh je markiran
oznakama na steni. Odavde se pruza lep pogled na Lisiciju glavu, Guduricki vrh i plantazne vinograde. Staza transverzale se sa vrha spusta do lepog vidikovca i uzletista
za paraglajdere. Dalje, pored sumske kuce se izlazi na put gde se u krivini nalazi izvor vode za pice. Prateci oznake transverzale nailazimo na nas planinarski dom.
Do KT 4 ima 3 km |
|
KT 4 - PLANINARSKI DOM NA SIROKOM BILU
| KT 4 - PLANINARSKI DOM NA SIROKOM BILU - 246 mnv |
| |
Planinarski dom se nalazi na Širokom bilu i vlasnistvo je PSD ''Vrsacka kula''. Zgrada je sagrađena 1935. a od 1950. godine je otvorena kao planinarski dom. Centralnu
prostoriju cini velika sala u kojoj je desetak stolova, TV i radio prijemnik, garniture za drustvene igre i dr. Smestaj je u deset lepo namestenih dvokrevetnih soba,
pet dvokrevetnih bungalova i dve velike zajednicke sobe u koje se moze smestiti vise od 20 planinara. Za slucaj nuzde, drustvo ima u domu duseke, posteljinu i cebad za
jos oko 30 lezajeva koji se mogu postaviti zimi u velikoj sali, a leti i u satorima za cetiri osobe. Nasi clanovi imaju oko 40 vikendica odmah pored doma i u njima su cesto
bili ugosceni planinari iz cele zemlje. Kupatilo ima tri tus kabine sa toplom vodom i zajednicko je za sve sobe. Ceo dom ima moderno centralno grejanje. Bungalovi se zimi ne greju.
Kuhinja je veoma dobro opremljena i priprema sve vrste jela. Asortiman pica je raznovrstan. Dom je otvoren preko cele godine skoro svaki dan. Ipak, preporucljivo je da se pre
dolaska u dom najavite. Od doma se prema KT-5 ide uzbrdo. Prvo se nailazi na Prevalu gde je sumareva kuca. Od nje se dalje penje kroz gustu listopadnu sumu do jedne razvaline
a odatle se izlazi na Lisiciju glavu.
Do KT 5 ima 4 km |
|
KT 5 - LISICIJA GLAVA
| KT 5 - LISICIJA GLAVA - 590 mnv |
| |
Lisicija glava je po visini drugi vrh u Vojvodini, odmah iza Gudurickog vrha. Staza je siroka, cista i nije jako strma. Padine su sumovite i pruzaju utisak da se nalazite na
mnogo visoj planini. Pored puta nailazi se na zemljano utvrđenje iz srednjeg bronzanog doba. Sa ovog vrha se pruza divan pogled prema Kuli, Širokom bilu i Gudurickom vrhu.
Na samom vrhu se nalazi metalna kutija sa knjigom za upisivanje. Staza se prema KT-6 strmo spusta kroz sumu, izlazi na seoski pasnjak, ulazi u selo Malo Srediste i vodi
pravo do manastira.
Do KT 6 ima 5 km |
|
KT 6 - MANASTIR MALO SREDISTE
| KT 6 - MANASTIR MALO SREDISTE - 202 mnv |
| |
Poslednjim Brankovicima, braci Đorđu (u monastvu Maksim) i Jovanu, sinovima Stefana slepog, i unucima poznatog Đurđa Brankovica pripisuje se obnavljanje i osnivanje mnogih
manastira. Smatra se da su oni osnovali i manastir Srediste. Dimitrije Ruvarac pominje da su 1731. godine u okolini Vrsca postojala dva manastira: Mesic i Srediste.
Carica Marija Terezija, na intervenciju rimokatolicke crkve, 1777. godine izdaje Reskriptum o ukidanju manastira: Kusic, Partos, Šemljug, Kovilj i Srediste.Manastir se nalazio u selu
Malo Srediste, na mestu gde je danas rumunska pravoslavna crkva. Inace, u narodu selo M.Srediste ima i drugo ime -Prnjavor, sto znaci manastirski posed.
U vreme nase, a trudom mnogih znanih i neznanih dobrih ljudi, odavde i izdaleka, a ponajvise trudom Njegovog preosvestenstva episkopa banatskog gospodina Hrizostoma, obnovljen je
manastir Srediste. Manastirski kompleks jos nije zavrsen. Za sada je podignuta mala crkva na lekovitom izvoru (crkva je posvecena Premudrosti Bozijoj i praznuje Prepolovljenje
pedesetnice), vrlo lep konak građen po ugledu na staru vizantijsku skolu gradnje, u kome se nalazi mala crkva posvecena cudima Arhangela Gavrila. Zapocet je hram posvecen ikoni
Presvete Bogorodice Trojerucice. Takođe, ceo manastirski kompleks je, kao i buduci centralni hram, posvecen ikoni Presvete Bogorodice Trojerucice. Od manastira Srediste do naredne
kontrolne tacke, Gudurickog vrha, nastavlja se sirokim putem a zatim stazom kroz sumu. Izlazi se na veliku raskrsnicu od koje se grebenom uspinje na krov Vojvodine.
Do KT 7 ima 5 km |
|
KT 7 - GUDURICKI VRH
| KT 7 - GUDURICKI VRH - 641 mnv |
| |
Vec i sam pogled sa prilaza Vrscu na Vrsacke planine predstavlja osvezenje od monotonog delovanja beskrajne banatske ravnice. Planine se protezu u pravcu zapad-istok na duzini
od oko 22 kilometara i sirini od oko 6 km. Ovim kompleksom lancano povezanih brda, bregova i drugih uzvisenja dominira Guduricki vrh (641 m/nv). To je ujedno i najvisi vrh u
Vojvodini. Padine ovog masiva su obrasle gustom sumom. Odavde se u istocnom pravcu pogledom moze pratiti dalje protezanje i grananje Rodopskog planinskog masiva i
Banatskih rudnih planina. Sam vrh je oznacen stubom visine oko 1,5 metar. Tu se nalazi i metalna kutija sa knjigom za upisivanje. Na Guduricki vrh je najlakse doci
iz pravca sela Malo Srediste sirokim sumskim putem. Njime je uspon lagan ali dug, te ga planinari skracuju krecuci se zapadnim grebenom. Na oko 700 metara iduci sa
vrha niz siroki put i oko 200 metara istocno (levo) od puta nalazi se cuveni Plavi izvor. Sa vrha se staza prema KT-8 spusta do sirokog puta kojim se dalje ide do
raskrsnice pa se onda skrece desno te se najpre kroz sumu a zatim preko polja i livada spusta do sela Mesic i do samog manastira. Do KT 8 ima 6 km |
|
KT 8 - MANASTIR MESIC
| KT 8 - MANASTIR MESIC - 153 mnv |
| |
Znalacki smesten podno Vrsackih planina, između dva pitoma brega, Dumbrave i Cakovca, manastir Mesic krije svoju lepotu kao sto preskromna, mlada i nevina
devojka krije svoje lice. Najstarije predanje o nastanku manastira Mesic vezuje se za pocetak XI veka. Poznato je da je papa krajem X i pocetkom XI veka zamerao
mađarskom kralju Istvanu I da u njegovom kraljestvu ima deset grckih i samo jedan latinski manastir. Među tim grckim manastirima bio je u Moriseni manastir
posvecen Sv. Jovanu Preteci. Taj manastir je 1028. godine napao kraljev rođak Čanad i proterao je sve kaluđere. Kaluđeri a i sediste pravoslavne eparhije premestaju
se sve juznije, dok se najzad oko 1030.g. nisu skrasili na obroncima Vrsackih planina. Tu su podigli nov manastir posvecen Sv. Jovanu Preteci, koji je dobio ime po
potoku Mesic. Manastir Mesic smatra se za jedan od najstarijih u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
Do KT 9 ima 1,5 km |
|
