Кликни на жељену контролну тачку и добићеш информацију о тој контролној тачки.

---

KT 1 - СЦ МИЛЕНИЈУМ

---



	KT 1 - СЦ МИЛЕНИЈУМ-110 мнв
	Спортски центар Миленијум се налази у подножју Вршачких планина и представља полазну тачку трансверзале. Отворен је 2001. године. Од центра Миленијум иде се степеницама до Црквице (254 м/нв) у чијој близини се налази и црква посвећена Св. Теодору, вршачком владики кога су Турци живог одрали. Даље се иде стазом кроз шуму све до Куле. До KT 2 има 3 км

---

KT 2 - ВРШАЧКА КУЛА

---



KT 2 - ВРШАЧКА КУЛА - 399 мнв

Ако је веровати историји, Кулу су подигли Бранковици, највероватније деспот Ђурађ. Након пада Смедерева, он је са својом женом Ирином -Јерином дошао овде и добро утврдио већ постојећи летњиковац. Од некадашњег великог утврђења са две куле, опасаног високим каменим зидом, остала је само једна бранич кула. Сазидана је од камена и висока је око 19 метара. Зидови су дебели око 2,5 м. Некада је имала три спрата и подрум. Са Куле се пружа величанствен поглед. Према западу град Вршац лежи као на длану. На северозападу је аеродром и Пилотска академија ЈАТ-а. На истоку су врхови Вршачких планина, а на југоистоку се назиру висови Карпата изнад Ђердапа. На југу је термоелектрана Костолац, а на југозападу се налази Делиблатска пешчара. . Од Куле траса трансверзале води преко Турске главе (402 м/нв), поред одмаралишта Црвени крст, па све до Ђаковог врха. До KT 3 има 3 км

---

KT 3 - ЂАКОВ ВРХ

---



KT 3 - ЂАКОВ ВРХ - 449 мнв

Поглед на Ђаков врх је најлепши са јужне стране из правца непрегледних плантажних винограда. Назив је добио у спомен на Димитрија Ђака, једног од вођа Крушћчичке буне (1808.г.) који се једно време ту крио са својом дружином. Идући главним путем преко Црквице и Куле, на превоју иза Турске главе, када се прође поред одмаралишта Црвени крст, долази се на раскршће. Лево се иде према Превали и Широком билу а десно према одмаралишту ''Супово одмаралиште''. Одатле пешачка стаза води на Ђаков врх. Сам врх је маркиран ознакама на стени. Одавде се пружа леп поглед на Лисичију главу, Гудурички врх и плантажне винограде. Стаза трансверзале се са врха спушта до лепог видиковца и узлетишта за параглајдере. Даље, поред шумске куће се излази на пут где се у кривини налази извор воде за пиће. Пратећи ознаке трансверзале наилазимо на планинарски дом. До KT 4 има 3 км

---

KT 4 - ПЛАНИНАРСКИ ДОМ НА ШИРОКОМ БИЛУ

---



KT 4 - ПЛАНИНАРСКИ ДОМ НА ШИРОКОМ БИЛУ - 246 мнв

Планинарски дом се налази на Широком билу и власниство је ПСД Вршачка кула''. Зграда је саграђена 1935. а од 1950. године је отворена као планинарски дом. Централну просторију чини велика сала у којој је десетак столова, Смештај је у десет лепо намештених двокреветних соба, пет двокреветних бунгалова и две велике заједничке собе у које се може сместити више од 20 планинара.. Купатило има три туш кабине са топлом водом и заједничко је за све собе. Цео дом има модерно централно грејање. Бунгалови се зими не греју. Кухиња је веома добро опремљена и припрема све врсте јела. Дом је отворен преко целе године скоро сваки дан. Ипак, препоручљиво је да се пре доласка у дом најавите. Од дома се према КТ-5 иде узбрдо. Прво се наилази на Превалу где је шумарева кућа. Од ње се даље пење кроз густу листопадну шуму до једне развалине а одатле се излази на Лисичију главу. До KT 5 има 4 км

---

KT 5 - ЛИСИЧИЈА ГЛАВА

---



KT 5 - ЛИСИЧИЈА ГЛАВА - 590 мнв

Лисичија глава је по висини други врх у Војводини, одмах иза Гудуричког врха. Стаза је широка, чиста и није јако стрма. Падине су шумовите и пружају утисак да се налазите на много вишој планини. Поред пута наилази се на земљано утврђење из средњег бронзаног доба. Са овог врха се пружа диван поглед према Кули, Широком билу и Гудуричком врху. На самом врху се налази метална кутија са књигом за уписивање. Стаза се према КТ-6 стрмо спушта кроз суму, излази на сеоски пашњак, улази у село Мало Средиште и води право до манастира. До KT 6 има 5 км

---

KT 6 - МАНАСТИР МАЛО СРЕДИШТЕ

---



KT 6 - МАНАСТИР МАЛО СРЕДИШТЕ - 202 мнв

Последњим Бранковицима, браћи Ђорђу (у монаштву Максим) и Јовану, синовима Стефана слепог, и унуцима познатог Ђурђа Бранковица приписује се обнављање и оснивање многих манастира. Сматра се да су они основали и манастир Средиште. Димитрије Руварац помиње да су 1731. године у околини Вршца постојала два манастира: Месић и Средиште.Царица Марија Терезија, на интервенцију римокатоличке цркве, 1777. године издаје Рескриптум о укидању манастира: Кусиц, Партос, Шемљуг, Ковиљ и Средиште.Манастир се налазио у селу Мало Средиште, на месту где је данас румунска православна црква. У време наше, трудом многих знаних и незнаних добрих људи, одавде и издалека, а понајвише трудом Његовог преосвештенства епископа банатског господина Хризостома, обновљен је манастир Средиште. Од манастира Средиште до наредне контролне тачке, Гудуричког врха, наставља се широким путем а затим стазом кроз шуму. Излази се на велику раскрсницу од које се гребеном успиње на кров Војводине. До KT 7 има 5 км

---

KT 7 - ГУДУРИЧКИ ВРХ

---



KT 7 - ГУДУРИЧКИ ВРХ - 641 мнв

Вршачке планине се протезу у правцу запад-исток на дужини од око 22 километара и ширини од око 6 км. Овим комплексом ланчано повезаних брда, брегова и других узвишења доминира Гудурички врх (641 м/нв). То је уједно и највиши врх у Војводини. Падине овог масива су обрасле густом шумом.. Сам врх је означен стубом висине око 1,5 метар. Ту се налази и метална кутија са књигом за уписивање. На Гудурички врх је најлаксш доћи из правца села Мало Средиште широким шумским путем. Њиме је успон лаган али дуг, те га планинари скраћују крећући се западним гребеном. На око 700 метара идући са врха низ широки пут и око 200 метара источно (лево) од пута налази се чувени Плави извор. Са врха се стаза према КТ-8 спушта до широког пута којим се даље иде до раскрснице па се онда скреће десно те се најпре кроз шуму а затим преко поља и ливада спушта до села Месић и до самог манастира. До КТ 8 има 6 км

---

KT 8 - МАНАСТИР МЕСИЋ

---



KT 8 - МАНАСТИР МЕСИЋ - 153 мнв

Зналачки смештен подно Вршачких планина, између два питома брега, Думбраве и Ђаковца-. Најстарије предање о настанку манастира Месић везује се за почетак 11 века. Познато је да је папа крајем 10 и почетком 11 века замерао мађарском краљу Иштвану 1 да у његовом краљеству има десет грчких и само један латински манастир. Међу тим грчким манастирима био је у Морисени манастир посвећен Св. Јовану Претечи. Тај манастир је 1028. године напао краљев рођак Чанад и протерао је све калуђере. Калуђери а и седиште православне епархије премештају се све јужније, док се најзад око 1030.г. нису скрасили на обронцима Вршачких планина. Ту су подигли нов манастир посвећен Св. Јовану Претечи, који је добио име по потоку Месић. Манастир Месић сматра се за један од најстаријих у Српској православној цркви. До KT 9 има 1,5 км

---